Географска секција Економске школе је, у уторак, 4. фебруара, у учионици број 11, организовала предавање између смена, на тему „Јапан – земља, људи, култура, образовање“. Предавач је био колега из Прехрамбене школе, Владимир Мајсторовић који је вербално и сликовно представио своје утиске из ове далеке земље. Пошто је 2006. године био петнаест дана на путовању које је обухватало најважније регије Јапана, упознао је његову аутентичну културу и обележја. Велики број ученика и професора је могао испратити ову занимљиву причу и сазнати шта симболизује застава Јапана, како Јапанци живе и шта чини њихову традиционалну архитектуру, како се одевају, како прослављају цветање трешње, на који начин се припрема чај, какви вртови постоје у непосредној близини стамбених објеката. Такође, могли су уочити особености Токија, стари део Царске палате и модерне небодере који карактеришу овај мегаполис. Град Токио, као и остали, је чист, јер васпитање, а потом и образовање упућују на неговање окружења и животног простора. Јапанци су дуговечан народ и због начина исхране и упражњавања различитих спортова. Бројни видео-записи су нас, гледаоце, провели кроз ову земљу и показали један сасвим другачији животни склоп у односу на наш.

Презентација о Студијском путовању на Фрушку гору и у Нови Сад

Професор географије Горан Шипетић и ђаци одељења III6 наше школе посетили су у  оквиру географске секције,  22 и 23. марта 2013. године,  Фрушку гору и  Нови Сад. Односно, били су гости друштва младих истраживача ''Бранислав Букуров'' из Новог Сада.


Први дан нам је протекао на Фрушкој гори  у друштву студената и др Млађана Јовановића. Из одмаралишта ''Тестера'', где смо били смештени, кренули смо на локалитет ''Средње брдо''. Површински коп ''Средње брдо'' се налази у централном делу Фрушке горе. Овде се од 1957. године користио кречњак као сировина за производњу цемента у фабрици у Беочину. Коп је престао са радом 2001. године и ускоро се приступило рекултивацији овог терена. Он се иначе налази у делу националног парка, који се налази под првим степеном заштите и где је кретање  дозвољено само ради научних истраживања. Др Млађен Јовановић нам је показао јако убране слојеве црвених кречњака из горње креде, који су на појединим местима хаотично деформисани и који леже на много млађим слојевима црвених и жућкастих пешчара. Такође, смо видели јасан расед, линију која на истој висини раздваја стене различитог времена постанка, и дуж које   је дошло до издизања и спуштања стена.