Студијско путовање на Фрушку гору и у Нови Сад

Звезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивнаЗвезда неактивна
 

 

Најзанимљивији део су нам ипак представљали орлови крсташи  који су законом заштићени и чије се хранилиште налази на овом простору. Послушали смо молбу др Јовановића да у најзаштићенијем делу, на самом бившем копу, будемо тихи. Убрзо смо видели и због чега. Испред нас су се изненада појавили орлови. Како их нисмо ометали ни наглим покретима, ни буком, могли смо их видети у целој својој величини, како величанствено круже небом у потрази за храном.

Први део вечери нам је протекао у занимљивом предавању др Вука Гараче о календарима, о повезаности Земљиног кретања и појава у природи са епским са народним песмама.

У другом делу смо се опустили дружећи се и играјући се асоцијација.

Другог дана смо обилазили знаменитости Новог Сада. Имали смо срећу да нам овај прелепи град и његове лепоте и тајне открије веома срдачна и љубазна студенткиња треће године туризмологије, Дуња.  Дуња је била веома  професионална у смислу тачности информација и начина на који је представила овај град, као да се ради о искусном туристичком водичу. Са друге стране, према нама је имала потпуно другарски однос и максимално се трудила да нам као гостима угоди и да се осећамо пријатно. У томе је успела и пуно јој хвала на томе. Такође би се захвалили и студенту географије  Ивану Рвовићу, који је све ово организовао за нас. А, ми ћемо се наравно одужити и позвати их да буду гости у нашем граду.

Професор географије Горан Шипетић и мали географи: Јелена Радовановић, Милица Стеванчевић, Сандра Костић, Јована Дробњак, Никола Павловић и Божидар.

Фрушка гора је острвска планина у Војводини. Остатак је старог Панонског копна. Висока је само 539 метара (врх Црвени чот). Дуга је 80, а широка 15 километара. Налази се у Срему, између Саве и Дунава.

Омиљено је излетиште Војвођана. За национални парк је проглашена 1960. године, у циљу обезбеђења трајне заштите и унапређења њених природних лепота. Флору Фрушке горе чини око 1500 биљних врста, од којих преко 40 има статус природних реткости Србије. Шуме заузимају 90% парка, а доминира липа, храст и буква. У богатој фауни истичу се заштићене врсте инсеката, 14 водоземаца и гмизаваца и 211 врста птица. Посебно је занимљив орао крсташ, најугроженија врста са Светске црвене листе.

Издвајамо и 16 православних манастира, саграђених у периоду од 15. До 18. Века. Зато Фрушка гора, као и наша Овчарско-кабларска клисура, има епитет српске Свете Горе.

Нови Сад је један од наших најлепших градова и као такав има епитет ''српска Атина''. Главни је град аутономне покрајине Војводина. Од Београда је удаљен 80 километзара, а од Чачка 225 километара. Са својих 15 насеља који му припадају има 303 000 становника, док сам град има око 230 000 становника.

Нови Сад је млад град, настао тек 1694. године, као мостобран који је изградила аустријска војска због бојазни напада од Турака. И први становници тог ''војног утврђења'' су били 12 аустријских војника. Каснији досељеници су углавном били Срби, који овде подижу своје куће и имања, а касније трговине, занатске радионице. Варошица се шири, а Аустријанци је зову Рацко село (по Србима, односно Рашанима, како су нас звали). Године 1748. Марија Терезија га проглашава слободним градом и он мења име у Нови Сад (нови засади, а на латинском Неопланта). Убрзо постаје центар српске културе.

Од знаменитости вреди видети: Петроварадинску тврђаву (једна је од највећих тврђава у Европи, са 16 000 km²), у центру града су споменици Јовану Јовановићу змају и Светозару, Милетићу, црква Имена Маријиног (популарна катедрала), Градска кућа, хотел Војводина, Саборна црква. Нешто даље је Матица српска, Синагога, Дунавски парк...