Ове године добили смо невероватну прилику да преко Ерасмус фонда за размене отпутујемо у Шпанију. Обављали смо стручну праксу у Севиљи у трајању од месец дана од 8. септембра до 8. октобра. Страна земља и другачије окружење на „прву лопту“ деловали су застрашујуће. Међутим, преовладала је жеља за нечим новим, жеља да се искористи оно најбоље из сваке ситуације. Уз реченицу :“Хајде да искористимо оно што нам је пружено“, отпочели смо размену.
Наша размена отпочела је у Севиљи, једном од најлепших градова у Андалузији. Шпанија, иако сама по себи важи за земљу са изузетно топлом темпаратуром, плени још једним адутом – топлим људим. Великодушни и љубазни људи пружају осећај прихваћености тако да се никада не осећате као странци.
Севиља, град који плени својим културним знаменитостима, буди у људима неки необичан осећај – не можете је се довољно нагледати. Kатедрала, Шпански трг и Парк Санта Мариа, само су неки од представника велелепних грађевина.
Поред тога, своје време расподелили смо тако да викендима стигнемо да обиђемо околне градове. Обишли смо: Kадиз, Ронду и Kордобу. Ронда и Kордоба туристички су градови у које туристи долазе када желе да обиђу природне лепоте и културне баштине. Kада је реч о острву Kадиз, иако је мало, краси га Атлански океан и чисте плаже које су и у период када температуре падају препуне туриста.
Обилажење различитих места није једини сегмент наше размене, зато што смо добили прилику да радимо у струци за коју се школујемо и на тај начин искустимо “реалну тензију” рада у предузећу. Будући да долазимо из Економске школе, запошљавани смо на позицијама везаним за маркетинг, рачуноводство, администрације и финансија. Захтев је био да радимо од шест до осам сати на дан, по радном времену које нам ментори одреде. Иако делује као дуг период за некога без искуства, када радиш са отвореним и позитивним људима време брзо прође. Такође, врло брзо се и вежеш за њих. Наш рад текао је тако што смо првог радног дана добили ментора из фирме који је био задужен да нам даје задатке, објасни принцип извршења истих и контролише урађено. Посебно нам се допало што су нас третирали као сталне запослене, а не као странце који остају на месец дана. Будући да смо одговарајуће знање понели из школе, нисмо имали прилику да научимо много нових ствари везано за пословање, већ су наша поука и лекција биле фокусиране генерлано на живот.
Kолеге у фирмама постале су нам неки вид породице, па је сам растанак, колико нама толико и њима, тешко пао. Припремили смо једни другима симболичне поклоне за растанак, а планирамо да им пошаљемо и разгледнице из Србије. Ово су биле речи директора: „Имали смо много Шпанаца и других учесника размене на вашим позицијама, али никада се нисмо сусрели са тако младим, а одговорним људима. Вратите се што пре будете могли, места су вам осигурана“.
Ова размена заиста је представљала непроценљиво искуство за нас и огромно прилику да и ми искусимо, а и да покажемо послодавцима да можемо да парирамо сталним радницима.
Kао поруку целе приче додали бисмо само цитат са једног цегера – Севиља, град који је променио свет.
Учесници размене: Кристијан Миловановић, Лена Белошевић и Маша Тодоровић