jovan

Поштовани Директоре, уважени професори, моја генерацијо,
 
Прошло је као трен. Имам утисак као да је јуче била 2015. година и први разред. Добро се сећам доласка у ову школу. Несигурни кораци, погледи испуњени неповерењем...
Не постоје довољно добре речи којима бих описао ове четири године дружења, сазревања и одрастања.
Сад, кад се осврнем уназад сетим се екскурзија, осамнаестих рођендана, првих љубави...
Пре четири године смо били пред једном раскрсницом, а сада смо пред још једном. Стекли смо довољно знања да можемо да радимо, студирамо, оснујемо своју компанију или се бавимо сфером која нас интересује, а за то сте заслужни ви, наши професори.
Извели сте нас на прави пут јер, што кажу, школа је друга кућа. Уз вашу помоћ усвојили смо много термина из области економије, права, банкарства, финансија – упознали смо тржиште.
Сада свако од нас креће путем који је одабрао. Неко ће наставити школовање на факултету, неко ће пронаћи посао и покушаће да пронађе себе ако већ за ове четири године није успео. Али, шта год радили и где год били, потрудите се да не изгубите себе. Останите такви какви јесте и не дозволите свету и друштву да вас промени.
Нека вам се исплати учење и знање које сте стекли. Kористите их на прави начин! Нека вам средњошколско друштво остане у лепом сећању. Тим успоменама ћемо се врло радо враћати.
У своје име желим да се захвалим:
- Економској школи и њеним ученицима који су у току првог разреда спроводили хуманитарну акцију прикупљања новчане и материјалне помоћи за моју мајку и мене, а такође и што су моју причу учинили јавно доступном;
- професорима Економске школе што су моје другаре и мене  научили што о економији и банкарству, то и о животу и његовим правилима;
- разредном старешини Љубици Бојовић и професорима Јасмини Васиљевић, Наташи Сарић и Марији Цветић што су ме оријентисали на пут који ми највише одговара и што су из мене извукли најбоље;
- свим људима који су ми били подршка и мотивација да вредно радим и постижем успехе.
Будућим и садашњим ђацима Економске школе, али и других школа поручио бих да не гледају на учење као на терет, већ као на најмоћније и најлегалније оружје које треба употребити како би се победиле многе животне битке. Тиме се доприноси бољој каријери и успешности у будућности. Такође, саветујем да се избегава померање школских обавеза, одлагање контролних и писмених вежби, пошто тај чин негативно утиче на марљивост а и постиче неозбиљност и лењост која се може и те како негативно одразити на факултету и на радном месту.
Хвала вам!
Јован Стевић