Администратор сајта je професоркa Марија Цветић.
Администратор сајта je професоркa Марија Цветић.
Ученици 3/1 Милица Маричић, Тијана Ивановић, Кристина Пантелић, Ивана Ружичић и Марија Милошевић су са професорком Јасмином Обренић припремили и извели новогодишњи програм 27.12.2018 године.Овакав програм се дуги низ година организује, па није изостао ни ове, као пратећи уз доделу пакетића. Ученици су са радошћу организовали и драматизоввали програм у коме су Деда Мраз и Бака Мразица причали са децом, играли се, бојили и награђивали децу запослених радника Економске школе. Уз игру и песму деца су провела лепо време у просторијама наше школе, а одрасли су се сетили детињства и његове чистоте.
Одељењске стaрешине и заменици ОС 2024/2025. годинe
Разред | Одељењски старешина | Заменик ОС |
I1 | Драгана Гајовић | Верица Вучковић |
I2 | Мирослав Софијанић | Татјана Благојевић |
I3 | Снежана Гостиљац | Драгана Лазић |
I4 | Душица Речевић | Кристина Ђорђиловић |
I5 | Зорица Максимовић | Биљана Максимовић |
I6 | Ивана Милисављевић | Зорана Илић |
I7 | Драгана Симовић | Маријана Петровић |
II1 | Биљана Максимовић | Зорица Максимовић |
II2 | Љубица Бојовић | Гордана Јевтовић |
II4 | Јована Шеловић | Мирјана Тимотијевић |
II5 | Верица Вучковић | Татјана Пајић |
II6 | Сања Николић | Мирјана Тимотијевић |
II7 | Филип Гвозденовић | Биљана Максимовић |
III1 | Павле Брковић | Татјана Пајић |
III2 | Драгана Јаковљевић | Павле Брковић |
III4 | Данијела Рвовић | Кристина Ђорђиловић |
III6 | Марија Цветић | Зорана Илић |
III7 | МилицаРанитовић | Мирјана Милуновић |
III8 | Зорана Илић | Гордана Јевтовић |
IV1 | Јасмина Јеремић Ћировић | Јасмина Обренић |
IV2 | Александра Вучковић | Катарина Ћурчић |
IV3 | Ивана Васовић | Биљана Максимовић |
IV4 | Кристина Ђорђиловић | Татјана Благојевић |
IV5 | Јасмина Обренић | Биљана Максимовић |
IV6 | Катарина Ћурчић | Мирјана Тимотијевић |
О љубави се стално прича и не постоје век, друштво, дан и тренутак да неко нешто о њој није забележио. Данас у 21. веку се то и даље чини и ученици и запослени у нашој школи су у уторак, 11.12. 2018. у Дому културе, могли чути занимљиво предавање о љубави и истовремено представљање књиге ЉУБАВ НИЈЕ ДОВОЉНА, ауторке Сање Домазет.
Мала сала Дома културе није била довољна за све заинтересоване који су желели чути занимљиву причу кроз коју је водила професорка Факултета политичких наука, прозни и драмски писац, тј. ауторка и уредник Службеног гласника Гордана Милосављевић Стојановић. Књига од дванаест прича је заправо показатељ да љубав живи и данас и да се људи испуњени љубављу уздижу и не могу осетити пораженост у борби са временом. Од Москве и Београда до јапанских шума смрти и забачених кинеских провинција, од великих, сјајних престоница до концентрационих логора, срце љубави не престаје да куца.
Након занимљивих прича о љубави, приватних догађаја ауторке, бројни посетиоци су пожелили да имају ову књигу како би у атмосфери сопственог дома оживели примљене импресије.
2018/2019.
Љубав у 21. веку
О љубави се стално прича и не постоје век, друштво, дан и тренутак да неко нешто о њој није забележио. Данас у 21. веку се то и даље чини и ученици и запослени у нашој школи су у уторак, 11.12. 2018. у Дому културе, могли чути занимљиво предавање о љубави и истовремено представљање књиге ЉУБАВ НИЈЕ ДОВОЉНА, ауторке Сање Домазет.
Мала сала Дома културе није била довољна за све заинтересоване који су желели чути занимљиву причу кроз коју је водила професорка Факултета политичких наука, прозни и драмски писац, тј. ауторка и уредник Службеног гласника Гордана Милосављевић Стојановић. Књига од дванаест прича је заправо показатељ да љубав живи и данас и да се људи испуњени љубављу уздижу и не могу осетити пораженост у борби са временом. Од Москве и Београда до јапанских шума смрти и забачених кинеских провинција, од великих, сјајних престоница до концентрационих логора, срце љубави не престаје да куца.
Након занимљивих прича о љубави, приватних догађаја ауторке, бројни посетиоци су пожелили да имају ову књигу како би у атмосфери сопственог дома оживели примљене импресије.
Не прљај језик
Наведени наслов је управо био назив трибине која је организована у Клубу Дома културе у уторак 30.10.2018. Њу су припремили ученици Гимназије са Наташом Васиљевић,, проф. филизофије, Јасмином Кандић Шипетић, спец.мед.психологије и Биљаном Ранчић, библиотекаром Градске библиотеке. Многи заинтересовани ученици, као и професори пажљиво су испратили ово вече.
Могли су сазнати да је вербално насиље веома присутно у међуљудским односима. Истовремено, оно је корен свим осталим насиљима и неопходно је уочити обичну свађу и само насиље. Важно је препознати га и чинити све како би се жртва заштитила, а злостављач санкционисати. Некад називање погрддним именима представља први ниво вербалног насиља и не бисмо смели ћутати. Битно је реаговати и не сматрати да је нормално да неко некога омаловажава, да упућује двосмислене поруке. Кроз симпатичан филм који су припремили ученици Гимназије видело се како не треба бити непријатан према новој ученици која долази из руралне средине. Исто тако, показали су кроз упознавање закона, да је толеранција на насиље на нултом нивоу и да морамо знати да и вређање на јавном месту може бити кажњено.
Треба похвалити организаторе и публику, а једина замерка је што није било више родитеља, јер би ово била поучна прича и за њих.
Пре 145 година, 12.10.1873. у Чачку је рођена чувена сликарка Надежда Петровић. Управо, тим поводом Галерија "Надежда Петровић" је организовала 12. 10. 2018. драмски игроказ НА ПРВОЈ ЈУЖНОСЛОВЕНСКОЈ УМЕТНИЧКОЈ КОЛОНИЈИ У СИЋЕВУ у извођењу ученика чачанске Гимназије.
Ученици основних и средњих школа, њихови професори и многи Чачани су погледали ову представу и открили колико је ширине имала ова сликарка која је окупила уметнике из Словеније, Хрватске и Србије 1905. у једном забитом месту источне Србије. Осим драмског наступа, ученици су припремили и приче о формирању Краљевине СХС 1.12.1918. као и о сликарки која је радила у Мештровићевом атељеу у Паризу и излагала са Пикасом.
Ученици су ученицима и осталима понудили занимљив програм који је обележио сунчани петак овог октобарског поподнева.
Северна Кореја
У среду, 10. 10. 2018. у Клубу Дома културе одржана је промоција књиге Северна Кореја, ауторке Снежане Радојичић. О књизи је говорила управо она, представљајући себе као блогерку, бициклисткињу и авантуристкињу која бициклом обилази многе земље у Азији.
Бројни љубитељи њеног рада имали су осећај да се налазе на предавању из историје, географије, политикологије, јер су са њом открили како се живи у овој полуострвској земљи од 25 милиона становника. Сазнали су да је земља изузетно чиста, да свега 3% становника има аутомобил, да је метро у Пјонјангу на дубини од 110 метара, да се не смеју пресавити новине не чијој насловној страни постоји слика председника. То је израз непоштовања као и фотографисати војника или полицајца. У пратњи странца увек су две особе, јер странац не сме стећи утисак да нешто не ваља. Кад је ауторка констатовала да немају довољно струје , јер је у 9 увече свуда мрак, истакли су да спавају у то време зато што рано устају.
Посетиоци су могли погледати и бројне фотографије које су пратиле ово предавање. Лични утисак је да је живот у представљеној земљи нама много далек и тешко прихватљив.
Током 2016. је бирана личност године у нашој земљи и по мишљењу многих то је била Александра Нинковић Ташић - жена која је вратила Пупина у земље Светог Саве.
Управо је та личност гостовала у петак, 21. 9. 2018, у Дому културе и причала свим заинтересованим Чачанима о човеку који је био велики хуманитарац, који је из Идвора отишао на наговор неписмене мајке како би откривао свет науке. Диван човек, за многе недовољно познат, постао је у причи ове изузетно пријатне, топле и посвећене жене део свих нас у току вечери.
Основци, средњошколци и одрасли различитих професија, чули су бројне анегдоте, и многе истине о односу између Пупина и Тесле, јер смо често могли слушати и читати о њиховом непријатељству. Међутим, постоји извори који показују да је Пупин бранио Теслу и да је Тесла провео са Пупином његов последњи дан у болници уз слатко од поморанџине коре.
У представљању ове дивне жене, Пупин је био велики Србин, човек који је одшколовао двадесет хиљада младих из ове земље, а у политичком смислу је утицао на то да Банат не постане део Румуније својим залагањем на конференцији у Паризу. Колико није био сујетан доказује и то што је у свом пасошу као занимање навео земљорадник, иако је био члан више академија наука, професор четири нобеловца и врло цењена личност. Једна од многих занимљивости које су Чачани могли да чују ове вечери је и та да је Пупинова "омиљена" фотографија њега самог била један његов цртеж пастира, јер га у потпуности осликава.
Захваљујући организаорима Дома културе, а првенствено Верици Ковачевић, присутни су прошли Пупинов пут и изашли са трибине богатији, у духовном и сазнајном смислу.
Кад је ваљано постало cool
Градска библиотека у Чачку је обележила Међународни дан писмености 7. и 8. септембар, пригодном дводневном радионицом. Библиотекарке или књигохранитељке, како је још у Крмчији записано, Марија Радуловић и Тања Вуковић, су са професором чачанске Гимназије, Владимиром Димитријевићем и ученицима направиле радионицу Кад је ваљано постало cool. Заправо, ученици су заједно са одраслима причали и објашњавали савремени језик и тумачили архаизме и неологизме.
Током радионичких дана се могло чути да је ПЕЛИВАН-борац, ПИРЛИТ-накит, ЏУМЛЕ-заједно, све, ЋУСКИЈА-гвоздена полуга и тако открити неке архаизме, али и упознати неке неологизме попут КУЛИРАТИ- опустати се, одмарати, ШЕРОВАТИ- поделити, ЛАЈКОВАТИ-допадати се, који представљају терминологију савремене технологије.Резултати ове радионице су представљени на изложби 11.9.2018. Лепа идеја библиотекара је приближена бројним посетиоцима Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис".
Народни музеј у Београду
Народни музеј из Београда је после петнаест година отворио врата за посетиоце 28.6.2018. године.Сви љубитељи ликовне уметности могу обићи ову установу сваког дана, изузев понедељка. Музеј је посвећен заштити, интерпретацији и промоцији слојевитог, мултикултуралног наслеђа централног Балкана и Европе, тј. представља културу од праисторије до данас.
О свему, наведеном грађанима Чачка је говорила Гордана Грабеж, археолог и оперативни директор Народног музеја, на трибини СТАЛНА ПОСТАВКА НАРОДНОГ МУЗЕЈА У БЕОГРАДУ која је одржана у Чачку, у Дому културе 10. септембра. Истакнуто је да ову институцију, од националног значаја, посећују многи домаћи и страни посетиоци, а позвани су и грађани нашег места да буду део ове публике.Та посета би била својеврсна шетња кроз Европу, од времена пре нове ере до данашњих дана и тако бисмо открили ко смо били у прошлим временима.
2017/2018.
Слуге јавног сервиса
У понедељак, 12. 3. 2018. на Великој сцени Дома културе, студенти Правног факултета из Београда су приказали представу СЛУГЕ ЈАВНОГ СЕРВИСА и задивили бројну публику. Највећи број гледалаца су чинили средњошколци који су дошли да се упознају са представом драмске секције, поменутог факултета.
Представа је настала по тексту једног од актера овог комада. Глумци су показали даровитост, храброст и спремност да врло оштро истакну стварност. Све друштвене сфере су проницљиво и отворено дате, тако да је гледалац могао изаћи са измешаним утисцима: добрим, кад је реч о тексту, подели улога, таленту, а лошим, кад је, још једном, видео свакодневицу пред собом.
Градска библиотека "Владислав Петковић Дис"
Ове године Градска библиотека у Чачку, обележава 170 година од оснивања Друштва за читање славено-сербских новина у нашем граду и зато одржава низ манифестација. Једна од њих је и циклус изложби мање заступљених књижевности Канаде и Аустралије.
Ученици Економске школе су у уторак, 6.3.2018. у 13 часова, посетили ову изложбу, видели занимљива издања, предивне и живописне фотографије библиотека у обе земље, чули податке о нобеловцима за књижевност, добили фино послужење и стигли на први час, поподневне смене.
Како сам хаковала живот?
Милица Радовић је Београђанка, девојка од 28 година, предузетница и светски путник који је у последње три године обишла преко 30 земаља Азије, Африке и Јужне Америке. Чачанска публика је имала прилику да одслуша одлично предавање на тему КАКО САМ ХАКОВАЛА ЖИВОТ? у понедељак 5.3.2018. у Малој сали Дома културе.
Сви су пратили са подједнаком заинтересованошћу, фотографије које је направила у бројним земљама и сазнали да се ова девојка усудила да остави сталан посао, отвори ИТ конференцију и крене у обилазак, углавном неатрактивних предела.Била је код будистичких монаха и учила се смиривању сопственог духа у медитацији од двадесет и једног дана, у којој углавном ћутиш,у Тајланду научила да вози трактор у пиринчаном пољу, у Вијетнаму причала пред шездесет милиона људи, као мотивациони говорник, радила као наставник енлеског језика, математике и физике, у Кенији живела са локалним становништвом, без струје и воде.
Успела је да сакупи новац и заједно, са Србима из целог света, обезбеди воду за становништво, купи храну за шест месеци, сашије одећу за мале ђаке и купи душеке за нове волонтере. Истакла је, да се људи морају освестити, скинути маске и изаћи из своје зоне комфора, јер једино тако, човек може спознати стваран и свој живот, а не, живети шаблоне других. Неустрашива и одлучна девојка заслужује све честитке присутних, а организатори похвале за још један добар избор.
Госпође у најбољим годинама
Мала сала Дома културе је стварно мала када ова установа понуди занимљиве програме. Тако је било и у уторак, 27.2. 2018, када је у 19 30 приказиван документаран филм Госпође у најбољим годинама. Аутор филма Анита Панић и једна од актерки Љиљана Младеновић су након пројекције причале о самом току припремања овог пројекта.
Један од уметника балетског ансамбла Народног позоришта у Београду је пожелео да направи представу са госпођама у пензији, организовао је аудицију и одабрао осам жена 61-83 године живота, без сценског и глумачког искуства.
Госпођа Анита Панић је снимала пробе и показала да године могу бити сметња само у људским главама. Ове жене, остварене у породици као мајке и баке возе ролере, вежбају таи-чи, јогу и милонгу, планинаре и уживају у сваком делу дана. Представа живи и већ је приказивана двадесет пута и бројној публици, међу којом је било доста професора Економске школе, остаје као домаћи задатак да живот држе у својим рукама и не допушттају никоме да га квари. Тако данас, а тако и убудуће.
РЕПУБЛИЧКИ ЗИМСКИ СЕМИНАР
Друштво за српски језик и књижевност је, у периоду 8-10. 02. 2018. организовало 59. РЕПУБЛИЧКИ ЗИМСКИ СЕМИНАР у Београду, за професоре српског језика и књижевности, на Филолошком факултету. Из Економске школе је на овај догађај упућена Татјана Благојевић, а Мирјана Тимотијевић иТатјана Пајић су самоиницијативно узеле учешће.
У тродневном догађају било је веома занимљивих пленарних излагања и радионица. Уважени проф. др Мило Ломпар је представио спој стваралаштва Милоша Црњанског и Првог светског рата. Истакао је симболично литерарно виђење страшног догађаја с почетка ХХ века. Црњански је показивао метафизички доживљај рата и кроз поеме и кроз романе. Црњански је био велики аналитичар и визионар и дело које настаје у другој половини ХХ века- Роман о Лондону- показује страшни оквир модерних времена у којима и данашњи човек види себе, приморан је на кретање и тражење смисла у беспућу.
Представљање Андрића и његових дела је такође било праћено бројним занимљивостима, између остали и истицања објашњења Комитета за доделу Нобелове награде за књижевност 1961.Такође, поменуто је да су се у Стокхолму могле чути две композиције током уручења награде. По жељи награђеног ишле су КАД ЈА ПОЂОХ НА БЕМБАШУ и О, ЈЕСЕЊСКЕ ДУГЕ НОЋИ.
Михаило Пантић је и ове године имао занимљивих разговор са писцем. У Сали хероја, представљена је Љубица Арсић, књижевница и професорка српског језика и књижевности у Музичкој школи МОКРАЊАЦ.. Истицала је особености свог књижевног корпуса и свог педагошког рада. Тешко је данас убедити младе да читају, али ако се и будућим музичарима објасни да читање представља вежбање концентрације, онда се може кренути у савладавање читалачке вештине. Данашње генерације су визуелно апсорбоване и све би кроз слику да виде, али, неке морају и сами створити, читањем.
Са овом мишљу Љубице Арсић треба завршити представљање семинара, јер задатак свих професора српског језика је да ученицима понуде начине за читање и препуштање свету духовних дубина
Зашто је времена све мање?
Мала сала Дома културе је збиља била мала за све заинтересоване слушаоце предавања ЗАШТО ЈЕ ВРЕМЕНА СВЕ МАЊЕ?, предавача др Владимира Димитријевића, 24.1.2018. Мноштво људи се као и сам предавач пита зашто време тако неумитно пролази и зашто се опет изненадимо кад стигне викенд. Уважени професор Гимназије је врло надахнуто, спонтано, инспиративно, аргументовано причао о подацима до којих су дошли научници, првенствено физичари, књижевници и истакао да свима нама преостаје да отимамо од времена нешто своје, како не би време од нас одузимало оно што ми јесмо. Технологија помаже, али и угрожава, и морамо се суочити са њом на прави начин, да не бисмо остали без сопственог живота и времена. Слушаоци су добили занимљиву причу и бројне идеје које могу помоћи у времену кад се са њим и за само време, морамо борити.
Изложба Не(озбиљни) Нушић
У петак 19.јануара.2018.године, у холу Градске библиотеке "Владислав Петковић Дис"одељење за одрасле читаоце, отворена је изложба Не(озбиљни) Нушић поводом обележавања осамдесет година од смрти великог комедиографа. Програму који је почео у 13 часова присуствало је одређени број ученика чачанских школа као и већи број старијих суграђана заинтересованих за овај догађај.
Глумац Радослав Баћко Букумировић је верно представљао ликове из Сумњивог лица, Аутобиографије, Госпође министарке и Народног посланика.
Изложбу могу посетити знатижељни људи и поштоваоци Нушићевог дела, јер ће видети фотографије из Нушићевог времена и дела која су различити издавачи објављивали.
Од фејсбука до књиге
Фејсбук је одавно присутан у животу савременог човека. Старији су често склони критиковању ове друштвене мреже, јер сматрају да младима одузима много времена и не доноси ништа вредно и корисно. Међутим, наша суграђанка Јелена Ћусловић, професор енглеског језика, је управо показала супротно.
На трибини, одржаној 29. 11. 2017. у Дому културе, објаснила је, заједно са писцем Гораном Стојчићем како су њене објаве на фејсбуку постале књига. Заправо, почела је са писањем кратких прича на фејсбуку и временом су се за те исте приче заинтересовали многи људи, па и сам издавач који их је пронашао и понудио да објави књигу. Настала књига СНОВИ ЗА БУДНЕ је управо поменуте вечери промовисана, а многобројна публика, састављена и од наших ђака и професора је испратила ово занимљиво вече. Прво дело је наишло на одличан пријем и БУДНИ читаоци чекају нову књигу са којом ће, вероватно, открити неке нове СНОВЕ, своје или саме ауторке.
Сајам књига у 2017/2018. години
Сајам књига је традиционална манифестација, за читав регион, па и за нашу школу. Из године у годину ученици Економске школе посећују овај културни догађај, а ове године је 25. октобра пошло 350 ученика, односно седам аутобуса.
У уобичајено време се кренуло тј. у 7,30 часова са платоа код школе "Вук Караџић" и у Београд се стигло око 11 часова. Ученици су са професорима најпре обишли штандове излагача књига, а онда провели слободно време на занимљивим локацијама у Београду.
У 17 часова су се сви упутили за Чачак где су и стигли око 20 часова. Није било никаквих нежељених догађања и утисак је и професора и ученика да је ово још један успео излет до Београда у коме су се спојили култура читања и култура путовања.
Ана Карењина, сећања Вронског
У среду, 18.10. 2017. у Дому кулуре, од 18,00 часова, уценици неких одељења I и II рареда Економске школе су са професорима српског језика и књижевности погледали најновији филм АНА КАРЕЊИНА, СЕЋАЊА ВРОНСКОГ, који је највећим делом прича о познатом Толстојевом роману у комбинацији са текстом једне приповетке.
Више од два сата, гледаоци су могли пратити причу о љубави коју овог пута представља Анин син Сергеј који је 1904. у Мандзурији као главни хирург руске војне болнице спасава рањене официре међу којима је и Вронски. После краћег оклевања Вронски представља трагицчну љубав са Аном и схвата да је заточеник те љубави тридесет година. Редитељ Карен Сахназаров је дао врло убедљиву, динамичну, сликовиту и реалну причу једног дела романа АНА КАРЕЊИНА. Изузетни костими, богата сценографија, колоритна фотографија, предивни пејзажи воде гледаоце кроз филм и показују да се роман увек може изнова читати и да је пожељно ново виђење овог светског класика.
Изложба у Галерији „Надежда Петровић“
Ученици Економске школе су посетили изложбу ВЕСЕЛИ ПАКАО , Небојше Бежанића у Галерији „Надежда Петровић“. То су слоке и цртежи чачанског сликара који живи и ради у Паризу. Током треће недеље септембрасу са професорима видели необичне уметничке творевине, веома цењеног аутора, који посматрача не оставља равнодушним. Инспирисан Дантеовом „Божанственом комедијом“, показао је кроз динамичне слике куда води овај свет, захуктао у својој грамзивости и ратничким походима.
Ученици Економске школе су посетили изложбу ВЕСЕЛИ ПАКАО , Небојше Бежанића у Галерији „Надежда Петровић“. То су слоке и цртежи чачанског сликара који живи и ради у Паризу. Током треће недеље септембрасу са професорима видели необичне уметничке творевине, веома цењеног аутора, који посматрача не оставља равнодушним. Инспирисан Дантеовом „Божанственом комедијом“, показао је кроз динамичне слике куда води овај свет, захуктао у својој грамзивости и ратничким походима.
У понедељак, 18. септембра 2017. године, у Гимназији је одржана монодрама НАШИ ДАНИ, у извођењу глумца из Београда Радослава – Ралета Миленковића. Глумац је адаптирао дела В. Петковића – Диса и Радоја Домановића и на модеран начин представио живот у Србији. Веома убедљиво, врло сугестивно, великом броју ученика и професора је дочарао политички мрак Обреновићеве Србије. Његова надахнута глума је више пута прекидана аплаузима, којима је публика награђивала његово виртуозно извођење. Овом представом је почело обележавање гимназијског јубилеја – 180 година постојања.
Друго обележавање истог повода била је промоција књиге КУЋА НАШЕ МЛАДОСТИ, аутора Владимира Димитријевића, у четвртак21. новембра 2017. Овај изузетни чачански професор српског језика и књижевности, прикупио је огромну грађу, у којој су протекле године ове школе сачувале сећање на дивне професоре и ученике ове школе. Како је рекао директор Гимназије Иван Ружичић, око 35.000 ђака и 3.000 професора је прошло кроз ову школу. Оставили су диван траг и сећање на њих показује управо ова књига. Многи професори и ђаци и Гимназије и наше школе присуствовали су овом догађају и били у прилици да чују најстаријег матуранта Гимназије, који је матурирао 1947. године, а рођен исте године када је направљена зграда Гимназије, 1927. године.